Umetnost šahovskog trenera – znanje nije dovoljno

Inspirisano trenerskom filozofijom Marka Dvoreckog

Šta razlikuje dobrog šahistu od dobrog šahovskog trenera? Da li je dovoljno poznavati otvaranja, strategiju, taktiku i završnice da bismo uspešno podučavali druge?

Mark Dvorecki, jedan od najpoznatijih šahovskih trenera, smatrao je da je uloga trenera mnogo šira od prenošenja šahovskog znanja.

Njegov zadatak je da prepozna sposobnosti i slabosti učenika, pomogne mu da razvije korisne navike i osposobi ga za samostalan rad.

1. Trening nije samo učenje novih varijanti

Mladi šahisti često mnogo vremena posvećuju otvaranjima, rešavanju taktičkih zadataka i proučavanju partija velikih majstora. Sve je to korisno, ali ne rešava automatski probleme koji se pojavljuju tokom takmičenja.

Šahista može odlično poznavati određeno otvaranje, a ipak redovno zapadati u vremensku oskudicu. Može uspešno rešavati kombinacije kod kuće, ali ih ne primećivati tokom partije.

Može razumeti pozicione principe, a ipak donositi pogrešne odluke pod pritiskom.

Upravo je to jedno od najvažnijih pitanja koje trener treba da postavi. Odgovor nije isti za svakog šahistu.

2. Svaki učenik zahteva drugačiji pristup

U radu sa Aleksejem Drejevim, Dvorecki je primetio dva problema: čestu vremensku oskudicu i nesigurnost pri napuštanju poznatih otvaranja.

Umesto da se ograniči na dodatno proučavanje teorije, usmerio je trening na otklanjanje tih slabosti.
Cilj nije bio samo pronalaženje boljih poteza, već promena načina razmišljanja i donošenja odluka.

Jednom učeniku potrebno je više taktičkih vežbi, drugom razvoj pozicionog osećaja, a trećem rad na koncentraciji, samopouzdanju ili pravilnoj raspodeli vremena.

3. Šahovski zadatak mora imati svrhu

Dvorecki je posebnu pažnju posvećivao pravilnom izboru trening pozicija.
Nije svaki težak zadatak istovremeno i dobar zadatak.

Vežbe treba da razvijaju sposobnosti koje će šahista koristiti tokom partije: računanje varijanti, procenu pozicije, pronalaženje kandidata-poteza, odbranu teških pozicija i donošenje praktičnih odluka.

Trener zato ne treba da bira zadatke samo prema njihovoj lepoti ili težini, već prema tome šta učenik njihovim rešavanjem treba da nauči.

4. Rezultati ne dolaze uvek odmah

Jedna od važnih lekcija trenerskog rada jeste strpljenje.

Napredak u šahu nije uvek ravnomeran. Ponekad učenik mesecima radi bez vidljivog poboljšanja rezultata, a zatim njegovo razumevanje igre počinje da dolazi do izražaja.
Zbog toga je korisno postavljati kratkoročne i dugoročne ciljeve.
Kratkoročni cilj može biti bolje korišćenje vremena na satu ili kvalitetnija analiza sopstvenih partija.

Dugoročni cilj može biti napredovanje u rejtingu, osvajanje kategorije ili uspešan nastup na važnom takmičenju.

Najvažnije je da učenik razume zbog čega radi određene vežbe i kako one doprinose njegovom razvoju.

5. Najveći uspeh trenera je samostalan učenik

Trener ne treba da stvara šahistu koji će zauvek zavisiti od njegovih objašnjenja.

Naprotiv, cilj kvalitetnog treninga jeste da učenik nauči da samostalno analizira, prepoznaje svoje slabosti, planira rad i kritički procenjuje sopstvene odluke.

Kako učenik napreduje, tako se menja i uloga trenera. Od učitelja koji objašnjava osnovne principe, on postepeno postaje savetnik i saradnik u daljem usavršavanju.

Zaključak

Uspešan šahovski trening nije jednostavno prenošenje znanja sa trenera na učenika. To je proces u kojem trener prepoznaje potrebe mladog šahiste, podstiče njegovo razmišljanje i postepeno razvija njegovu samostalnost.

Zato šahovski trener mora biti više od dobrog poznavaoca igre. On mora biti i pedagog, pažljiv posmatrač, motivator i saradnik u učenikovom razvoju.