Psihologija šahovske greške

Zašto grešimo čak i kada znamo kako treba igrati?

Svaki šahista poznaje neprijatan osećaj kada, odmah nakon odigranog poteza, shvati da je napravio ozbiljnu grešku.

Ponekad previdimo jednostavnu kombinaciju. Ponekad odigramo potez koji nikada ne bismo izabrali tokom mirne analize kod kuće. A ponekad, iako dobro poznajemo određeni šahovski princip, potpuno ga zanemarimo u najvažnijem trenutku partije.

Zašto se to događa?

Odgovor nije uvek u nedovoljnom šahovskom znanju. Na kvalitet naših odluka utiču pažnja, emocije, umor, očekivanja, vremenski pritisak i način na koji razmišljamo o poziciji.

1. Razlika između neznanja i previda

Kada učenik napravi grešku, trener najpre treba da utvrdi njenu prirodu.

Postoji velika razlika između situacije u kojoj učenik ne poznaje određeni šahovski motiv i situacije u kojoj taj motiv poznaje, ali ga nije primetio tokom partije.

U prvom slučaju potrebno je novo znanje. U drugom slučaju potrebno je razvijati pažnju, prepoznavanje obrazaca i kontrolu sopstvenog razmišljanja.

2. Selektivna pažnja – vidimo ono što očekujemo

Tokom šahovske partije često se toliko usredsredimo na sopstveni plan da prestanemo dovoljno pažljivo da posmatramo protivnikove mogućnosti.

Na primer, šahista priprema napad na kraljevom krilu. Sve njegove misli usmerene su na prebacivanje figura i otvaranje linija.

U međuvremenu, protivnik stvara ozbiljnu pretnju na drugom delu table.
Pošto je pažnja usmerena na sopstveni napad, ta pretnja može ostati neprimećena.

Ovaj problem posebno dolazi do izražaja kada igrač smatra da ima jasnu prednost ili da je pronašao pobednički plan.

3. Preterano samopouzdanje

Samopouzdanje je važna osobina uspešnog šahiste, ali može postati opasno kada se pretvori u potcenjivanje pozicije ili protivnika.

Kada igrač smatra da je njegova pozicija dobijena, često počinje da računa manje precizno.
Umesto da traži najbolji nastavak, pokušava što pre da završi partiju.
Tada nastaju previdi koji mogu potpuno promeniti rezultat.

Posebno je opasna misao: "Protivnik ovde nema nikakvu igru."

U šahu čak i veoma loša pozicija može sadržati taktičke mogućnosti, neočekivane pretnje ili praktične zamke.

4. Strah od greške i poraza

Suprotan problem javlja se kada se šahista previše plaši pogrešne odluke.
Takav igrač često izbegava komplikacije, previše vremena troši na jednostavne odluke ili bira pasivne poteze samo zato što deluju sigurnije.

Strah može biti posebno izražen na važnim turnirima, protiv jačih protivnika ili u partijama koje odlučuju o nagradi ili plasmanu.

Trener treba da pomogne učeniku da prihvati činjenicu da je greška sastavni deo šahovskog razvoja.

Cilj nije igrati bez ikakvog rizika, već donositi razumne odluke na osnovu kvalitetne procene i računanja.

5. Vremenska oskudica i donošenje odluka

Kada na satu ostane malo vremena, šahista više ne može da analizira poziciju istom dubinom kao ranije.

Pod pritiskom vremena povećava se verovatnoća da će propustiti važnu mogućnost ili doneti odluku na osnovu površnog utiska.

Međutim, vremenska oskudica često nije samo posledica sporog razmišljanja.
Ona može nastati zato što igrač previše vremena troši na nevažne odluke, ne ume da razlikuje kritične pozicije od jednostavnih ili stalno preispituje već proverene varijante.

Kako trenirati raspodelu vremena?

• Učiti učenika da prepozna kritične trenutke u partiji.
• Vežbati donošenje odluka uz ograničeno, ali razumno vreme.
• Analizirati na kojim potezima je potrošeno najviše vremena i zašto.
• Razvijati naviku izbora kandidata-poteza pre dubokog računanja.
• Izbegavati beskonačno proveravanje istih varijanti bez novih informacija.

6. Emocije posle prethodne greške

Jedna greška često izaziva drugu.
Nakon što propusti dobru priliku, šahista može postati nervozan, ljut ili razočaran.
Umesto da se usredsredi na novu poziciju, nastavlja da razmišlja o onome što je već prošlo.

Takvo razmišljanje odvlači pažnju od zadataka koji se trenutno nalaze pred njim.
Zato je važno razvijati sposobnost emocionalnog oporavka tokom partije.

Korisna navika je da igrač nakon uočene greške ponovo objektivno proceni poziciju, bez pokušaja da odmah nadoknadi izgubljeno neopravdanim rizikom.

7. Umor i pad koncentracije

Duga šahovska partija predstavlja ozbiljan mentalni napor.

Kako vreme prolazi, koncentracija može oslabiti, naročito kada je igrač neispavan, gladan, pod stresom ili fizički iscrpljen.
Zbog toga kvalitetna priprema za turnir ne podrazumeva samo šahovsko znanje.
Važni su i dovoljno sna, odgovarajuća ishrana, hidratacija, fizička aktivnost i odmor između partija.

Kod mladih šahista posebno je važno izbegavati preopterećenje i prilagoditi trajanje treninga uzrastu i sposobnosti koncentracije.

8. Kako trener treba da reaguje na grešku?

Način na koji trener reaguje može značajno uticati na učenikov odnos prema učenju.

Ako svaka greška izaziva kritiku ili podsmeh, učenik može početi da skriva svoje nedoumice, izbegava rizik i plaši se samostalnih odluka.

Mnogo je korisnije analizirati proces razmišljanja koji je doveo do pogrešnog poteza.

Pitanja koja trener može postaviti

• Šta si želeo da postigneš ovim potezom?
• Koje si druge poteze razmatrao?
• Šta si očekivao da će protivnik odigrati?
• Koju protivničku mogućnost nisi primetio?
• Da li si imao dovoljno vremena za odluku?
• Šta bi sledeći put mogao da proveriš?

Ovakva pitanja pomažu učeniku da sam otkrije uzrok greške, umesto da samo zapamti kompjuterski najbolji potez.

9. Praktična vežba – dnevnik šahovskih grešaka

Jedna od korisnih metoda jeste vođenje dnevnika grešaka.
Nakon svake ozbiljne partije učenik izdvaja nekoliko kritičnih trenutaka i beleži šta se dogodilo.

Vremenom trener i učenik mogu prepoznati koje se vrste grešaka najčešće ponavljaju.
Na osnovu toga moguće je napraviti precizniji individualni program treninga.

10. Kontrolna pitanja pre svakog poteza

Jednostavna rutina može pomoći u smanjivanju određenih vrsta previda.

Pre donošenja konačne odluke korisno je proveriti:

1. Šta preti moj protivnik?
2. Da li postoji direktan šah, uzimanje ili pretnja?
3. Koji su ozbiljni kandidati-potezi?
4. Koji je najjači protivnikov odgovor?
5. Da li posle mog poteza neka figura ostaje nezaštićena?
6. Da li se procena pozicije menja nakon forsiranih nastavaka?

Ova pitanja ne treba mehanički ponavljati u svakoj jednostavnoj poziciji. Njihova svrha je razvijanje dobre navike proveravanja sopstvenih odluka.

11. Greške kao sredstvo napretka

Šahovski trener ne može u potpunosti ukloniti greške svojih učenika.
Čak i najjači svetski velemajstori povremeno prave ozbiljne previde.

Ali trener može pomoći učeniku da razume zbog čega greši, da razvije bolje navike i postepeno smanjuje učestalost ponavljanja istih problema.
Zato analiza izgubljene partije može biti jednako vredna kao analiza pobede.

Važno je da učenik ne doživljava grešku kao dokaz nesposobnosti, već kao informaciju o tome šta treba dalje razvijati.

Zaključak

Psihologija šahovske greške pokazuje da kvalitet igre ne zavisi samo od količine znanja.

Pažnja, emocije, koncentracija, samopouzdanje i pravilno donošenje odluka imaju važnu ulogu u praktičnoj partiji.

Zadatak trenera nije samo da učeniku pokaže gde je pogrešio.

Mnogo je važnije da zajedno otkriju zašto je do greške došlo i kako se sličan problem može ubuduće prepoznati i izbeći.