← Sadržaj lekcija Lekcija 62 od 100
BENKO CHESS – STRUČNI ČLANCI | 62

Umetnost šahovskog postavljanja ciljeva – kako pretvoriti velike ambicije u ostvarive korake?

Od šahovskih snova do konkretnog programa rada – razvojni, takmičarski i procesni ciljevi u individualnom treningu

Gotovo svaki mladi šahista ima neku ambiciju.

Neko želi da pobedi na školskom prvenstvu, neko da poveća FIDE rejting, a neko sanja o osvajanju međunarodne titule.
Takve želje mogu predstavljati važan izvor motivacije.

Međutim, između želje i njenog ostvarenja nalazi se dugotrajan proces učenja, vežbanja, takmičenja i analize.
Zato šahovski trener treba da nauči učenika kako da velike ambicije pretvori u konkretne, ostvarive korake.

Cilj nije samo zamišljeni rezultat u budućnosti. Dobar cilj pomaže učeniku da razume šta danas treba da uradi kako bi povećao mogućnost budućeg uspeha.

Šahovski cilj dobija pravu vrednost tek kada učenik razume koje svakodnevne odluke i navike mogu da ga približe njegovom ostvarenju.

1. Šta je šahovski cilj?

Šahovski cilj predstavlja jasno određeno stanje, sposobnost ili rezultat kojem igrač teži.
Ciljevi mogu biti povezani sa znanjem, kvalitetom igre, radnim navikama ili takmičarskim rezultatima.

2. Razlika između želje i cilja

Izjava „Želim da postanem bolji šahista“ predstavlja opštu želju.

Izjava „Tokom narednih šest nedelja radiću tri puta nedeljno zadatke računanja varijanti i proveriti napredak kontrolnim testom“ predstavlja konkretniji cilj.

Drugi primer omogućava planiranje i proveru rada.

3. Zašto su ciljevi važni?

Dobro postavljeni ciljevi mogu pomoći učeniku da usmeri pažnju, organizuje vreme i razume svrhu treninga.
Oni takođe omogućavaju treneru da proceni da li program daje očekivane rezultate.

4. Ciljevi ne smeju postati izvor stalnog pritiska

Ambiciozan cilj može biti koristan, ali nerealno očekivanje može povećati strah od neuspeha.
Zato je važno da cilj predstavlja smer razvoja, a ne stalnu pretnju razočaranjem.

5. Tri osnovne vrste ciljeva

REZULTAT – UČINAK – PROCES

Ciljevi rezultata odnose se na plasman, rejting ili osvajanje takmičenja.

Ciljevi učinka odnose se na merljiv kvalitet sopstvene igre ili sposobnosti.

Ciljevi procesa odnose se na aktivnosti i navike koje učenik može redovno da sprovodi.

6. Ciljevi rezultata

Primeri su osvajanje medalje, plasman na državno prvenstvo ili dostizanje određenog rejtinga.
Ovi ciljevi mogu motivisati učenika, ali njihovo ostvarenje nije potpuno pod njegovom kontrolom.

7. Ciljevi učinka

Cilj učinka može biti poboljšanje rezultata na uporedivom testu računanja ili sigurnije igranje određenih završnica.

Takvi ciljevi omogućavaju praćenje razvoja pojedinih sposobnosti.

8. Ciljevi procesa

Ciljevi procesa odnose se na konkretan rad.

Na primer, učenik može planirati da svake nedelje samostalno analizira jednu ozbiljnu partiju i pripremi pitanja za trenera.

9. Zašto su procesni ciljevi posebno važni?

Učenik može neposrednije da utiče na svoje aktivnosti nego na konačan turnirski plasman.
Zato procesni ciljevi predstavljaju stabilnu osnovu za dugoročni rad.

10. Povezivanje tri vrste ciljeva

Vrsta cilja Primer Način provere
Rezultat Povećati FIDE rejting. Zvanična rejting-lista.
Učinak Bolje računati forsirane varijante. Uporedivi kontrolni zadaci.
Proces Vežbati računanje tri puta nedeljno. Dnevnik treninga.

Najbolje je kada su ove tri vrste ciljeva međusobno povezane, ali se ne poistovećuju.

11. Kratkoročni ciljevi

Kratkoročni ciljevi odnose se na zadatke koji se mogu ostvarivati tokom nekoliko dana ili nedelja.
Oni treba da budu konkretni i prilagođeni učenikovom rasporedu.

12. Srednjoročni ciljevi

Srednjoročni ciljevi mogu obuhvatati nekoliko meseci rada.

Na primer, učenik može tokom tromesečnog perioda sistematski razvijati određenu oblast završnica.

13. Dugoročni ciljevi

Dugoročni ciljevi obuhvataju razvoj tokom jedne ili više godina.
Oni mogu uključivati takmičarski nivo, šahovske titule ili široko unapređenje sposobnosti.

14. Veliki cilj treba razložiti

Ako učenik želi da postane snažan turnirski igrač, potrebno je utvrditi koje sposobnosti treba razviti.
Zatim se te oblasti pretvaraju u manje zadatke.

15. Primer razlaganja cilja

Velika ambicija: postati jači turnirski igrač

Razvojni prioritet: bolje računanje varijanti.

Tromesečni cilj: poboljšati tačnost na uporedivim zadacima računanja.

Nedeljni cilj: tri samostalna treninga računanja.

Dnevni zadatak: rešiti mali broj pažljivo odabranih pozicija uz zapisivanje varijanti.

Provera: kontrolni test i analiza primene u partijama.

16. Polazna procena

Pre postavljanja ciljeva trener treba da razume trenutni nivo učenika.
Korisno je analizirati partije, kontrolne zadatke, radne navike i takmičarsko iskustvo.

17. Ciljevi moraju odgovarati učeniku

Dva učenika sa sličnim rejtingom ne moraju imati iste razvojne potrebe.
Jedan može imati probleme sa računanjem, a drugi sa završnicama ili upravljanjem vremenom.
Zato ciljevi treba da budu individualizovani.

18. Previše ciljeva odjednom

Ako učenik istovremeno pokušava da značajno unapredi sve oblasti, njegov rad može postati nepregledan.
Korisnije je izdvojiti nekoliko najvažnijih prioriteta.

19. Određivanje prioriteta

Trener treba da proceni koje oblasti najviše ograničavaju trenutni razvoj.
Na osnovu toga određuje redosled rada.

20. Jasno formulisan cilj

Cilj treba da odgovori na nekoliko pitanja:

21. SMART pristup

U planiranju se često koristi SMART okvir, prema kojem ciljevi treba da budu konkretni, merljivi, ostvarivi, relevantni i vremenski određeni.

U šahovskom treningu ovaj okvir može biti koristan, ali ga treba prilagoditi prirodi sposobnosti koje se razvijaju.

22. Merljivost ne znači samo broj

Neke ciljeve moguće je jednostavno meriti brojem rešenih zadataka.

Međutim, kvalitet pozicione procene ili strateškog razmišljanja zahteva i stručnu analizu.
Zato merljivost može uključivati jasne opisne kriterijume.

23. Realističnost ciljeva

Cilj treba da predstavlja izazov, ali da bude u skladu sa učenikovim mogućnostima i raspoloživim vremenom.

Previše lak cilj može biti nedovoljno podsticajan, dok previše težak može izazvati obeshrabrenje.

24. Fleksibilnost ciljeva

Ciljevi nisu nepromenljivi.
Ako se promene okolnosti, program se može prilagoditi.
Takva promena ne mora predstavljati odustajanje, već razumno planiranje.

25. Ciljevi za početnike

Kod početnika prioritet mogu biti osnovna pravila, taktički motivi, matiranje i razvijanje ljubavi prema igri.

Rezultatski ciljevi ne treba da potisnu osnovno šahovsko obrazovanje.

26. Ciljevi za mlade takmičare

Kod učenika koji već igraju turnire korisno je povezati razvojne ciljeve sa analizom njihovih partija.

Na primer, cilj može biti bolje prepoznavanje kritičnih trenutaka i smanjenje ponavljajućih previda.

27. Ciljevi za napredne igrače

Kod naprednijih učenika ciljevi mogu biti specifičniji.
To može uključivati produbljivanje repertoara, preciznije računanje, rad na karakterističnim pešačkim strukturama ili unapređenje tehnike realizacije prednosti.

28. Takmičarski kalendar

Planiranje ciljeva treba povezati sa rasporedom turnira.
Važno je razlikovati periode intenzivnog treninga, takmičenja i oporavka.

29. Glavni i pripremni turniri

Neki turniri mogu imati veći takmičarski značaj.
Drugi mogu služiti za sticanje iskustva i proveru novih ideja.
Takva razlika može pomoći u pravilnijem postavljanju očekivanja.

30. Cilj za jednu partiju

Pre partije učenik može odrediti jednostavan procesni cilj.

Na primer: „Pre svakog kritičnog poteza proveriću najvažnije protivničke pretnje.“
Takav cilj je korisniji od zahteva „Moram da pobedim“.

31. Cilj za jedan turnir

Turnirski cilj može uključivati pravilno upravljanje vremenom, kvalitetnu pripremu i analizu svake ozbiljne partije.

Konačni rezultat ostaje važan, ali nije jedini predmet procene.

32. Cilj posle poraza

Posle poraza korisno je izdvojiti jednu ili dve oblasti koje treba poboljšati.
Nije potrebno menjati celokupan program zbog jedne partije.

33. Cilj posle uspešnog turnira

Dobar rezultat može predstavljati potvrdu određenog napretka.

Ipak, potrebno je analizirati partije i utvrditi šta je zaista bilo kvalitetno.

34. Praćenje ostvarivanja ciljeva

Trener i učenik treba periodično da proveravaju ostvarenje dogovorenih aktivnosti.
Važno je razlikovati izvršavanje plana od stvarnog razvoja sposobnosti.

35. Dnevnik ciljeva

Učenik može voditi jednostavan dnevnik u kojem beleži:

36. Mesečna provera

Jednom mesečno korisno je pregledati ostvarene aktivnosti i proceniti kvalitet napretka.
Na osnovu rezultata može se prilagoditi naredni plan.

37. Tromesečna provera

Tromesečna provera omogućava šire sagledavanje razvoja.
Korisno je uporediti testove, partije, radne navike i takmičarska iskustva.

38. Kada cilj nije ostvaren

Neostvareni cilj ne mora značiti da je učenik neuspešan.
Potrebno je analizirati uzroke.
Možda je cilj bio nerealno postavljen, plan nije sproveden ili je bilo potrebno više vremena.

39. Kada cilj bude ostvaren ranije

Ako učenik brzo ostvari cilj, trener može postaviti novi izazov.

Međutim, treba proveriti da li je znanje stabilno i primenljivo u različitim situacijama.

40. Benko Chess model postavljanja ciljeva

ZAMISLI → PROCENI → ODREDI → RAZLOŽI → SPROVEDI → PROVERI → PRILAGODI

  1. ZAMISLI – Odredi dugoročnu ambiciju.
  2. PROCENI – Utvrdi trenutno stanje i mogućnosti.
  3. ODREDI – Izaberi nekoliko jasnih razvojnih ciljeva.
  4. RAZLOŽI – Pretvori ih u mesečne, nedeljne i dnevne zadatke.
  5. SPROVEDI – Organizuj redovan i kvalitetan rad.
  6. PROVERI – Prati izvršavanje plana i razvoj sposobnosti.
  7. PRILAGODI – Izmeni ciljeve i metode prema rezultatima.

41. Primer: učenik želi FIDE rejting 2000

Pedagoška situacija

Učenik želi da dostigne rejting 2000.
Trener objašnjava da je to dugoročan rezultatski cilj čiji rok ne može biti garantovan.
Zajedno analiziraju trenutne slabosti i određuju razvojne prioritete.

Zatim prave plan treninga i takmičenja.

Pouka: veliki rejting-cilj treba povezati sa konkretnim razvojnim zadacima.

42. Primer: učenik želi da osvoji prvenstvo

Pedagoška situacija

Učenik želi prvo mesto na predstojećem prvenstvu.
Trener prihvata ambiciju, ali objašnjava da plasman zavisi i od drugih učesnika.
Zajedno određuju ciljeve pripreme, koncentracije i kvalitetne igre.

Pouka: ambicija je korisna kada se poveže sa postupcima koje učenik može da kontroliše.

43. Primer: učenik ima previše ciljeva

Pedagoška situacija

Učenik želi istovremeno da nauči više otvaranja, poboljša sve završnice i značajno unapredi taktiku.
Trener pomaže da se izdvoje dva glavna prioriteta.
Ostale oblasti ostaju deo redovnog održavanja znanja.

Pouka: koncentracija na prioritete često omogućava kvalitetniji rad.

44. Primer: učenik gubi motivaciju

Pedagoška situacija

Učenik smatra da ne napreduje jer mu rejting stagnira.
Trener prikazuje poboljšanja u testovima i kvalitetu partija.
Zajedno postavljaju nove procesne ciljeve.

Pouka: praćenje razvojnih ciljeva može pomoći očuvanju motivacije.

45. Primer: učenik ostvaruje cilj

Pedagoška situacija

Učenik uspešno završava planirani ciklus treninga završnica.
Trener proverava znanje kroz nove pozicije i praktičnu igru.
Zatim zajedno određuju sledeći razvojni korak.

Pouka: ostvarenje cilja treba potvrditi primenom znanja.

46. Godišnji plan ciljeva

Period Glavni cilj Provera
Prvo tromesečje Računanje varijanti. Kontrolni test i analiza partija.
Drugo tromesečje Strateško planiranje. Pozicioni zadaci i praktične partije.
Treće tromesečje Tehnika završnica. Praktične završničke pozicije.
Četvrto tromesečje Integracija naučenog. Analiza turnira i godišnja procena.

Ovaj raspored je ilustrativan. U stvarnom programu oblasti se prepliću, a prioriteti se određuju prema potrebama učenika.

47. Nedeljni plan ciljeva

Dan Aktivnost Procesni cilj
Ponedeljak Taktički zadaci. Samostalno obrazložiti rešenja.
Utorak Računanje varijanti. Zapisati kandidate i odgovore.
Sreda Trening sa trenerom. Aktivno učestvovati i postavljati pitanja.
Četvrtak Završnice. Primeniti naučene principe.
Petak Trening sa trenerom. Proveriti prethodne zadatke.
Vikend Partija i analiza. Izdvojiti kritične trenutke.

48. Obrazac – moj veliki šahovski cilj

Benko Chess – dugoročni cilj

Ime učenika: ____________________

Datum: ____________________

Moj veliki šahovski cilj:

________________________________________

Zašto mi je važan?

________________________________________

Šta već dobro radim?

________________________________________

Koje sposobnosti treba da razvijem?

________________________________________

Koji je moj prvi konkretan korak?

________________________________________

Kako ću pratiti napredak?

________________________________________

49. Obrazac – tromesečni razvojni cilj

Benko Chess – plan za tri meseca

Učenik: ____________________

Period: ____________________

Glavni razvojni cilj:

________________________________________

Početno stanje:

________________________________________

Nedeljne aktivnosti:

________________________________________

Planirani kontrolni zadaci:

________________________________________

Način provere u partijama:

________________________________________

Očekivani razvojni pokazatelji:

________________________________________

Datum provere:

________________________________________

50. Obrazac – mesečna provera ciljeva

Benko Chess – pregled ostvarenja

Mesec: ____________________

Učenik: ____________________

Koji cilj sam imao?

________________________________________

Koje aktivnosti sam izvršio?

________________________________________

Šta sam naučio?

________________________________________

Šta nisam uspeo da uradim?

________________________________________

Zašto?

________________________________________

Šta ću promeniti narednog meseca?

________________________________________

51. Digitalno praćenje ciljeva

U okviru Benko Chess Classrooma može se razviti sistem za postavljanje i praćenje individualnih ciljeva.

Takav sistem mogao bi da sadrži:

Digitalni sistem treba da bude pomoć u učenju, a ne sredstvo stvaranja stalnog pritiska.

52. Uloga trenera

Trener treba da pomogne učeniku da postavi realne i smislene ciljeve.
Važno je da redovno proverava njihovu relevantnost i prilagođava program prema napretku.

53. Uloga učenika

Učenik treba postepeno da preuzima odgovornost za sopstvene ciljeve.
Korisno je da učestvuje u njihovom izboru i razume zašto su važni.

54. Uloga roditelja

Roditelji mogu podržati učenika u organizaciji vremena i održavanju motivacije.

Međutim, ne treba da pretvaraju ciljeve u stalni izvor pritiska ili poređenja sa drugima.

55. Kontrolna lista za trenera

56. Kontrolna lista za učenika

57. Najvažniji princip postavljanja ciljeva

Dobar cilj treba da usmerava rad, a ne da postane jedino merilo vrednosti učenika.
Najvažnije je da učenik razvija sposobnosti i navike koje mu omogućavaju dugoročan napredak.

58. Ambicija i strpljenje

Velike ambicije i strpljenje nisu suprotnosti.
Ambicija daje pravac, dok strpljenje omogućava da se potrebni koraci sprovode dovoljno dugo.
Zato trener treba da razvija i jedno i drugo.

Zaključak

Umetnost šahovskog postavljanja ciljeva zasniva se na pretvaranju velikih ambicija u konkretne i ostvarive razvojne korake.

Ciljevi rezultata mogu motivisati učenika, ali procesni i razvojni ciljevi omogućavaju svakodnevno usmeravanje rada.

Važno je da ciljevi budu jasni, realni, individualizovani i povezani sa redovnim praćenjem napretka.

Benko Chess model – Zamisli, Proceni, Odredi, Razloži, Sprovedi, Proveri, Prilagodi – predstavlja praktičan okvir za organizaciju tog procesa.

Najvažnije je da učenik nauči da veliki uspeh nije jedan događaj, već rezultat mnogih kvalitetnih odluka i dugotrajnog rada.

Veliki šahovski ciljevi ostvaruju se kroz male, pravilno izabrane korake. Svaki kvalitetan trening, svaka analizirana greška i svaka nova naučena ideja predstavljaju deo tog puta.
Literatura i inspiracija:
Edvin Lok i Geri Latam – istraživanja teorije postavljanja ciljeva.
Edvard Desi i Ričard Rajan – teorija samoodređenja i motivacije.
Beri Cimerman – samoregulisano učenje i planiranje razvoja.
Anders Erikson i Robert Pul – „Peak“, principi usmerenog vežbanja.
Mark Dvorecki – metodika šahovskog treninga.
Artur Jusupov – sistematski pristup razvoju šahovskog znanja.

Benko Chess model postavljanja ciljeva predstavlja autorski pedagoški okvir. Primeri, planovi, obrasci i izdvojene misli autorske su formulacije. Predloženi vremenski okviri i programi predstavljaju ilustracije i treba ih prilagoditi pojedinačnom učeniku.