Umetnost velikog šahovskog trenera – znanje, odgovornost i mudrost stvaranja šahista
Profesionalna zrelost trenera: od stručnog objašnjavanja šahovskih ideja do razumevanja učenika, donošenja pedagoških odluka i stvaranja trajnog obrazovnog uticaja
U šahu postoje veliki igrači, veliki učitelji i ljudi koji uspevaju da objedine obe sposobnosti. Međutim, vrhunsko igračko znanje i vrhunska trenerska sposobnost nisu isto.
Igrač je odgovoran prvenstveno za sopstvene odluke na tabli. Trener je odgovoran za kvalitet obrazovnog procesa u kojem drugi čovek uči da donosi odluke.
Ta razlika postaje posebno važna u radu sa mladim šahistima. Trener ne prenosi samo varijante, strateške principe i završnice. On svojim ponašanjem oblikuje odnos učenika prema grešci, uspehu, radu, protivniku i sopstvenim sposobnostima.
Zato se veličina trenera ne može pouzdano meriti samo brojem osvojenih medalja njegovih učenika. Rezultati jesu važni, ali ne otkrivaju u potpunosti kakav je obrazovni proces stajao iza njih.
Veliki trener ume da prepozna šta je određenom učeniku potrebno u određenom trenutku. Zna da ista lekcija ne deluje jednako na svakoga, da pritisak ne proizvodi uvek napredak i da se dugoročni razvoj ne može podrediti svakom narednom turniru.
1. Šta znači biti veliki šahovski trener?
Izraz „veliki trener“ ne predstavlja zvaničnu stručnu kategoriju.
U ovom članku on označava trenera koji dugoročno pokazuje visok nivo šahovskog znanja, pedagoške odgovornosti, profesionalnog rasuđivanja i sposobnosti da razvija samostalne učenike.
Veličina se ne zasniva na nepogrešivosti, već na kvalitetu odluka i spremnosti da se sopstveni rad stalno unapređuje.
2. Razlika između velikog igrača i velikog trenera
Vrhunski igrač često poseduje razvijenu intuiciju i veliko praktično iskustvo.
Međutim, ono što je njemu očigledno ne mora biti razumljivo učeniku.
Trener mora znati kako da složeno šahovsko znanje razloži na korake koji odgovaraju trenutnom nivou polaznika.
3. Razlika između dobrog predavača i velikog trenera
Dobar predavač ume jasno da objasni određenu temu.
Veliki trener pored toga razume kada je učenik spreman za tu temu, kako će proveriti njeno usvajanje i kako se novo znanje uklapa u dugoročni razvoj.
| Dobar predavač | Profesionalno zreo trener |
|---|---|
| Jasno objašnjava gradivo. | Bira gradivo prema stvarnim potrebama učenika. |
| Pokazuje kvalitetne primere. | Proverava da li učenik razume i prenosi ideju. |
| Ispravlja pogrešan odgovor. | Istražuje uzrok pogrešnog razmišljanja. |
| Planira naredni trening. | Planira razvojni ciklus i prati ishode. |
| Prati rezultate turnira. | Povezuje rezultate sa kvalitetom učenja. |
| Pruža stručnu pomoć. | Postepeno razvija učenikovu samostalnost. |
4. Trenerska veličina nije popularnost
Trener može biti omiljen među učenicima, a da njegov program nema dovoljno jasnu obrazovnu strukturu.
S druge strane, stručan trener može imati visoke standarde i zahtevne treninge, ali i dalje održavati odnos zasnovan na poštovanju i poverenju.
Popularnost nije zamena za kvalitet, kao što ni strogoća sama po sebi nije dokaz ozbiljnog rada.
5. Znanje je neophodno, ali nije dovoljno
Trener mora razumeti šah na nivou koji odgovara njegovom obrazovnom programu.
Međutim, stručnost dobija pedagošku vrednost tek kada je moguće pretvoriti je u razumljive zadatke, objašnjenja i iskustva učenika.
6. Pedagoško znanje
Pedagogija podrazumeva razumevanje načina na koji ljudi uče.
Šahovski trener treba da zna kako se uvodi nova tema, kako se organizuje vežbanje, zašto je povratna informacija važna i kako se znanje proverava u novim situacijama.
7. Razumevanje učenika
Dva učenika mogu napraviti istu grešku iz potpuno različitih razloga.
Jedan možda ne poznaje određeni taktički motiv. Drugi ga poznaje, ali nije prepoznao da se pojavljuje u konkretnoj poziciji.
Trenerska intervencija treba da zavisi od uzroka, a ne samo od spoljašnjeg izgleda greške.
8. Posmatranje pre zaključivanja
Veliki trener ne donosi konačan sud o učeniku na osnovu jedne partije ili jednog turnira.
On prikuplja informacije iz različitih situacija: treninga, domaćih zadataka, praktičnih partija, razgovora i samostalne analize.
9. Razlikovanje simptoma i uzroka
Čest previd može biti simptom nedovoljne taktičke budnosti, ali i lošeg upravljanja vremenom, umora ili neadekvatnog postupka provere poteza.
Trener treba da proveri uzrok pre nego što odredi vežbu.
10. Učenik nije zbir svojih slabosti
Razvojni plan treba da obuhvati i sposobnosti koje učenik već poseduje.
Snage mogu predstavljati oslonac za rešavanje slabosti i važan izvor motivacije.
11. Umetnost postavljanja pravog pitanja
Pitanje može biti pedagoški korisnije od neposrednog objašnjenja.
Na primer, umesto „Ovaj potez je pogrešan“, trener može pitati: „Koju protivničku mogućnost nismo proverili?“
Takav pristup ima smisla kada učenik raspolaže znanjem potrebnim da sam dođe do zaključka.
12. Umetnost pravovremenog objašnjenja
Nije svaku grešku potrebno pretvoriti u niz pitanja.
Kada učeniku nedostaje osnovno znanje, direktno i jasno objašnjenje može biti najkorisnije.
Pedagoška mudrost sastoji se u izboru odgovarajućeg pristupa.
13. Kada treba pomoći?
Pomoć je korisna kada omogućava učeniku da savlada zadatak koji još ne može potpuno samostalno da reši.
Važno je da pomoć ne ukloni sav misaoni napor iz procesa učenja.
14. Kada treba sačekati?
Ponekad je korisno dati učeniku dodatno vreme da razmisli.
Preuranjena intervencija može ga naučiti da od trenera očekuje odgovor čim se pojavi teškoća.
15. Kada treba promeniti zadatak?
Ako učenik ne uspeva da napreduje uprkos odgovarajućoj pomoći, možda je zadatak pretežak ili zahteva prethodno znanje koje još nije usvojeno.
Promena težine zadatka nije odustajanje od visokih standarda.
16. Zahtevnost i podrška
Kvalitetan trener postavlja jasna očekivanja, ali istovremeno pruža podršku potrebnu da učenik napreduje.
Preterana popustljivost može smanjiti kvalitet rada, dok preterani pritisak može ugroziti motivaciju i dobrobit učenika.
17. Disciplina bez ponižavanja
Radne navike i odgovornost mogu se razvijati bez vređanja, zastrašivanja ili javnog omalovažavanja.
Trener treba da kritikuje konkretan postupak, a ne ličnu vrednost učenika.
18. Pohvala koja razvija
Pohvala je najkorisnija kada je konkretna.
Umesto opšteg „Ti si genije“, trener može istaći: „Dobro si proverio protivničke resurse pre nego što si doneo odluku.“
19. Kritika koja pomaže
Konstruktivna kritika treba da pokaže šta je potrebno poboljšati i kako učenik može raditi na tome.
Kritika bez jasnog razvojnog pravca često ostaje samo negativna ocena.
20. Greška kao dijagnostički podatak
Greška otkriva deo učenikovog načina razmišljanja.
Trener treba da utvrdi da li je problem nastao u opažanju pozicije, izboru kandidata, računanju, proceni ili praktičnom odlučivanju.
21. Rezultat i kvalitet odluke
Dobar rezultat ne znači da je svaka odluka bila kvalitetna.
Loš rezultat ne znači da je učenik tokom cele partije razmišljao pogrešno.
Veliki trener ume da razdvoji ova dva nivoa analize.
22. Dugoročna perspektiva
Pojedini razvojni zadaci ne donose odmah vidljiv takmičarski uspeh.
Na primer, upoznavanje novih struktura može privremeno povećati broj grešaka, ali dugoročno proširiti razumevanje.
23. Trener kao donosilac pedagoških odluka
Svaki trening sadrži niz odluka: koju temu izabrati, koliko vremena posvetiti analizi, kada promeniti aktivnost i šta zadati za samostalan rad.
Kvalitet tih odluka zavisi od cilja, konteksta i dostupnih informacija.
24. Profesionalno rasuđivanje
Ne postoji jedno pravilo koje može zameniti sve trenerske procene.
Isti postupak može biti koristan za jednog učenika, a neodgovarajući za drugog.
Zato trener mora povezivati opšte pedagoške principe sa konkretnom situacijom.
25. Odgovornost za granice sopstvenog znanja
Profesionalan trener ne mora znati odgovor na svako pitanje.
Važno je da prepozna kada je potrebna dodatna analiza, stručna konsultacija ili pomoć drugog saradnika.
26. Benko Chess model velikog trenera
ZNANJE → RAZUMEVANJE UČENIKA → PEDAGOŠKA ODLUKA → ODGOVORNOST → RAZVOJ → SAMOSTALNOST → NASLEĐE
- ZNANJE – Trener poseduje odgovarajuću šahovsku i pedagošku stručnost.
- RAZUMEVANJE UČENIKA – Posmatra individualne sposobnosti, potrebe i okolnosti.
- PEDAGOŠKA ODLUKA – Bira metod, zadatak i trenutak intervencije.
- ODGOVORNOST – Vodi računa o kvalitetu, pravičnosti i dobrobiti učenika.
- RAZVOJ – Prati dugoročne obrazovne ishode i koriguje program.
- SAMOSTALNOST – Postepeno prenosi odgovornost za učenje na učenika.
- NASLEĐE – Dokumentuje znanje, razvija saradnike i doprinosi budućim generacijama.
Ovaj model predstavlja autorski Benko Chess pedagoški okvir za razumevanje profesionalne zrelosti šahovskog trenera.
27. Primena modela na konkretnog učenika
Situacija: talentovan učenik sa nestabilnim rezultatima
Znanje: Trener razume šahovske zahteve pozicija u kojima učenik greši.
Razumevanje učenika: Pregledom partija utvrđuje da učenik često prebrzo donosi odluke u mirnim pozicijama.
Pedagoška odluka: Uvodi vežbe procene i izbora kandidata bez taktičkog nagoveštaja.
Odgovornost: Ne proglašava učenika nedisciplinovanim bez provere uzroka.
Razvoj: Prati kvalitet odluka kroz više treninga i partija.
Samostalnost: Učenik počinje sam da prepoznaje kada mora usporiti i proveriti poziciju.
Nasleđe: Trener beleži uspešne postupke kao deo metodološke zbirke škole.
28. Trenerova sposobnost prilagođavanja
Učenici se razlikuju po predznanju, brzini usvajanja, motivaciji i iskustvu.
Zato kvalitetan metod rada mora omogućiti prilagođavanje bez gubitka osnovnih obrazovnih standarda.
29. Trener i posebno talentovani učenici
Visok potencijal zahteva odgovarajuće izazove, ali ne opravdava zanemarivanje emocionalnih i razvojnih potreba učenika.
Trener treba da izbegne poistovećivanje detetove vrednosti sa njegovim sportskim rezultatima.
30. Trener i učenici koji napreduju sporije
Sporiji napredak ne treba automatski tumačiti kao nedostatak talenta.
Potrebno je preispitati metod rada, težinu zadataka, kontinuitet vežbanja i realnost postavljenih ciljeva.
31. Pravednost ne znači identičan tretman
Pravednost podrazumeva poštovanje svih učenika i pružanje odgovarajućih prilika za razvoj.
To ne znači da svi moraju dobiti iste zadatke ili jednaku količinu individualne pomoći u svakom trenutku.
32. Prepoznavanje trenutka za promenu programa
Promena programa treba da bude zasnovana na dokazima iz rada, a ne na prolaznom nezadovoljstvu.
Korisno je pratiti ponavljajuće greške, kvalitet razumevanja i sposobnost primene naučenog.
33. Profesionalna skromnost
Iskustvo je dragoceno, ali ne garantuje da je svaki trenerski postupak optimalan.
Profesionalno zreo trener spreman je da preispita sopstvene metode i prihvati korisne argumente drugih stručnjaka.
34. Trener koji i dalje uči
Savremeni šah se razvija, a menjaju se i obrazovni alati.
Trener treba da održava stručnu radoznalost, prati relevantnu literaturu i proverava nove metode pre nego što ih uvede u rad.
35. Učenje iz sopstvenih trenerskih grešaka
Pogrešno procenjena težina zadatka, nejasno objašnjenje ili preuranjeno forsiranje takmičenja mogu predstavljati važne profesionalne lekcije.
Važno je da trener takve situacije analizira bez potrebe da po svaku cenu opravda prethodnu odluku.
36. Trenerski dnevnik
Kratke beleške nakon treninga mogu pomoći u praćenju kvaliteta rada.
Korisno je zapisati šta je učenik razumeo, gde su nastale teškoće i šta bi sledeći put trebalo promeniti.
37. Posmatranje sopstvenog treninga
Kada postoje odgovarajuća saglasnost i uslovi zaštite privatnosti, trener može analizirati sopstveni način objašnjavanja ili dobiti povratnu informaciju od kolege.
Cilj je unapređenje nastave, a ne formalno dokazivanje stručnosti.
38. Mentorski odnos
Mentorstvo podrazumeva dugoročniju podršku učenikovom razvoju.
Trener postaje osoba koja pomaže učeniku da razume sopstvene ciljeve, prepozna teškoće i izgradi samostalnost.
39. Granice mentorskog odnosa
Blizak obrazovni odnos mora imati jasne profesionalne granice.
Posebno u radu sa maloletnicima, trener treba da poštuje pravila zaštite dece, transparentnu komunikaciju i odgovarajuću ulogu roditelja ili staratelja.
40. Trener i roditelji
Roditelji često imaju velika očekivanja i snažnu emocionalnu vezu sa rezultatima deteta.
Trener treba jasno da objašnjava obrazovne ciljeve i razlikuje realne razvojne pokazatelje od kratkoročnih rezultata.
41. Teški razgovori sa roditeljima
Situacija: roditelj očekuje brži rejting napredak
Umesto obećavanja određenog rezultata, trener predstavlja konkretne pokazatelje razvoja: kvalitet računanja, razumevanje završnica, samostalnost u analizi i napredak u ponavljajućim slabostima.
Zatim objašnjava šta je realno moguće raditi u narednom periodu i koje okolnosti utiču na takmičarski rezultat.
42. Trener i takmičarski pritisak
Pritisak može dolaziti od učenika, porodice, škole ili očekivanja okoline.
Trener treba da pomogne učeniku da razlikuje ciljeve koje može neposredno kontrolisati od rezultata koji zavise i od protivnika i drugih okolnosti.
43. Kako reagovati posle teškog poraza?
Neposredno posle poraza učeniku možda nije potrebna detaljna analiza svih grešaka.
Trener treba da proceni kada je korisnije pružiti kratku podršku, a kada započeti stručni razgovor.
44. Kako reagovati posle velikog uspeha?
Uspeh zaslužuje priznanje.
Ipak, profesionalan trener ne treba da dozvoli da jedna velika pobeda zameni realnu procenu dugoročnog razvoja.
45. Trener kao primer sportskog ponašanja
Učenici posmatraju kako trener govori o protivnicima, sudijama, drugim trenerima i sopstvenim greškama.
Zato se sportske vrednosti prenose i ponašanjem, a ne samo pravilima izgovorenim na treningu.
46. Integritet u savremenom šahu
Trener mora jasno razlikovati dozvoljenu pripremu i analizu od nedozvoljene pomoći tokom takmičenja.
Posebno je važno učenike naučiti odgovornom korišćenju računarskih motora i poštovanju pravila organizatora.
47. Tehnologija i pedagoški kvalitet
Digitalne table, PGN pregledači, motori i online učionice mogu značajno olakšati nastavu.
Međutim, tehnologija ne može sama odrediti šta učenik treba da nauči.
Trener mora zadržati odgovornost za izbor zadataka i način njihove primene.
48. Opasnost od demonstracije bez učenja
Trening može izgledati veoma impresivno kada trener prikazuje složene varijante i duboke ideje.
Ali ako učenici ostanu pasivni posmatrači, obrazovni rezultat može biti ograničen.
Potrebno je proveravati šta učenici zaista mogu samostalno da objasne i primene.
49. Umetnost pojednostavljivanja objašnjenja
Veliki trener ume da složenu ideju predstavi razumljivo bez njenog pogrešnog pojednostavljivanja.
To zahteva dobro poznavanje teme i sposobnost razlikovanja suštinskog od sporednog.
50. Umetnost izbora primera
Dobar primer ne mora biti najpoznatija ili najlepša partija.
Najkorisniji je onaj koji jasno prikazuje ciljanu ideju i odgovara nivou učenika.
51. Od demonstracije do samostalnog otkrića
Trener može najpre prikazati osnovnu ideju, zatim ponuditi sličnu poziciju za vođenu analizu i na kraju novu poziciju koju učenik rešava samostalno.
Takav postupak pomaže proveri prenosa znanja.
52. Trener koji razvija druge trenere
Profesionalna zrelost dobija novu dimenziju kada trener počne da pomaže mlađim kolegama.
Prenošenje metodologije, analiza treninga i razmena iskustava doprinose razvoju cele šahovske škole.
53. Nasleđe nije samo zbir učenika
Trenersko nasleđe obuhvata i obrazovne materijale, metode, vrednosti i kulturu rada.
Ono postaje trajnije kada se iskustvo pretvori u razumljiv sistem koji drugi mogu odgovorno koristiti.
54. Kako prepoznati profesionalni napredak trenera?
Napredak se može uočiti kroz jasnije planiranje, bolje razumevanje uzroka grešaka, kvalitetnije povratne informacije i veću samostalnost učenika.
Korisno je posmatrati promene kroz duži period.
55. Primer trenerskog samopreispitivanja
Situacija: trening nije dao očekivani rezultat
Trener je pripremio kvalitetne primere iz izolovanog daminog pešaka, ali učenici nisu uspeli da prepoznaju odgovarajuće planove u novim pozicijama.
Umesto zaključka da učenici nisu dovoljno pažljivi, trener preispituje sopstveni pristup.
Da li je tema bila preteška? Da li je previše vremena potrošeno na demonstraciju? Da li su učenici imali dovoljno samostalnih zadataka?
Na sledećem treningu uvodi kraće objašnjenje, uporedne pozicije i samostalnu proveru.
Profesionalna vrednost ovog postupka nalazi se u spremnosti trenera da unapredi sopstvenu nastavu.
56. Obrazac – profesionalni profil trenera
BENKO CHESS – MOJ TRENERski RAZVOJ
Trener:
Datum:
Moje tri najveće stručne snage:
Moje tri najvažnije pedagoške razvojne potrebe:
Koji dokaz imam da učenici razumeju moje lekcije?
Šta želim da unapredim u naredna tri meseca?
57. Obrazac – analiza pedagoške odluke
BENKO CHESS – ZAŠTO SAM TAKO POSTUPIO?
Situacija:
Šta sam znao o učeniku?
Koje sam mogućnosti razmatrao?
Koju sam odluku doneo i zašto?
Kakav je bio rezultat?
Šta bih sledeći put promenio?
58. Obrazac – posmatranje treninga
BENKO CHESS – KVALITET NASTAVNOG PROCESA
| Pokazatelj | Da | Delimično | Ne |
|---|---|---|---|
| Cilj treninga je jasan | □ | □ | □ |
| Primeri odgovaraju nivou učenika | □ | □ | □ |
| Učenici aktivno razmišljaju | □ | □ | □ |
| Trener proverava razumevanje | □ | □ | □ |
| Povratna informacija je konkretna | □ | □ | □ |
| Postoji samostalna primena | □ | □ | □ |
| Atmosfera je podržavajuća | □ | □ | □ |
| Zaključak povezuje lekciju i naredni rad | □ | □ | □ |
Najvažnija preporuka:
59. Obrazac – mentorstvo mlađeg trenera
BENKO CHESS – MENTORSKI PLAN
Mentor:
Trener:
Glavna oblast usavršavanja:
Planirane aktivnosti:
Kako ćemo proveriti napredak?
Zaključak nakon ciklusa:
60. Program profesionalnog razvoja trenera
| Period | Fokus | Praktičan zadatak |
|---|---|---|
| Prvi mesec | Jasnoća objašnjavanja. | Priprema i provera jedne tematske lekcije. |
| Drugi mesec | Dijagnostika grešaka. | Analiza više učenikovih partija. |
| Treći mesec | Individualizacija. | Izrada i primena kratkog razvojnog plana. |
| Četvrti mesec | Povratna informacija. | Praćenje kvaliteta trenerskih komentara. |
| Peti mesec | Samostalnost učenika. | Uvođenje samostalne analize i provere. |
| Šesti mesec | Refleksija i unapređenje. | Pregled rezultata i korekcija metodologije. |
61. Kontrolna lista za velikog trenera
- □ Razvijam i šahovsko i pedagoško znanje.
- □ Posmatram učenika pre donošenja zaključaka.
- □ Razlikujem simptom greške od njenog uzroka.
- □ Prilagođavam metod konkretnim potrebama.
- □ Znam kada da objasnim, pitam ili sačekam.
- □ Postavljam visoke, ali razumne standarde.
- □ Kritikujem postupke, a ne ličnost učenika.
- □ Pratim dugoročni razvoj.
- □ Ne obećavam rezultate koje ne mogu garantovati.
- □ Poštujem profesionalne granice.
- □ Štitim dobrobit i dostojanstvo učenika.
- □ Razvijam samostalnost učenika.
- □ Preispitujem sopstvene odluke.
- □ Sarađujem sa drugim stručnjacima kada je potrebno.
- □ Prenosim iskustvo mlađim trenerima.
62. Kontrolna lista za učenika
- □ Razumem da trener ne donosi odluke umesto mene tokom partije.
- □ Postavljam pitanja kada nešto ne razumem.
- □ Trudim se da samostalno analiziram.
- □ Prihvatam konstruktivnu povratnu informaciju.
- □ Razumem svoje razvojne ciljeve.
- □ Ne procenjujem kvalitet treninga samo po zabavi ili težini.
- □ Poštujem druge učenike.
- □ Preuzimam odgovornost za sopstveni rad.
63. Kontrolna lista za roditelje
- □ Razumem da je razvoj dugoročan proces.
- □ Ne očekujem garantovan rejting napredak.
- □ Podržavam stručnu i otvorenu komunikaciju.
- □ Poštujem profesionalne granice trenera.
- □ Ne stvaram nepotreban pritisak na dete.
- □ Pratim dobrobit i motivaciju deteta.
- □ Podstičem samostalnost i sportsko ponašanje.
- □ Razumem da trener može menjati metod rada prema potrebama učenika.
64. Najčešće greške u profesionalnom sazrevanju trenera
- Uverenje da visoko igračko znanje automatski znači visoku pedagošku sposobnost.
- Previše demonstracije, a premalo samostalnog rada učenika.
- Isti metod za sve učenike.
- Zaključivanje na osnovu jednog rezultata.
- Ispravljanje poteza bez istraživanja uzroka greške.
- Preterano oslanjanje na autoritet.
- Nedovoljno jasni obrazovni ciljevi.
- Neodgovarajuća očekivanja od mladih učenika.
- Odbijanje povratne informacije o sopstvenom radu.
- Prevelika zavisnost učenika od trenera.
- Nedovoljna saradnja sa roditeljima i drugim stručnjacima.
- Nedokumentovanje korisnih metoda i iskustava.
65. Trener koji ume da prizna grešku
Kada trener pogrešno proceni poziciju ili pedagošku situaciju, profesionalno je da to prizna i objasni korekciju.
Takav postupak može učenicima pokazati da se stručnost ne zasniva na pretvaranju da nikada ne grešimo.
66. Trener koji ne prisvaja uspeh učenika
Uspeh učenika nastaje pod uticajem više faktora: njegovog rada, sposobnosti, iskustva, podrške porodice, drugih trenera i takmičarskih okolnosti.
Trener može imati važan doprinos, ali ne treba da predstavlja učenikovo dostignuće kao isključivo sopstvenu zaslugu.
67. Trener koji zna kada je potrebna promena
Ponekad učeniku može koristiti saradnja sa drugim trenerom ili stručnjakom za određenu oblast.
Profesionalna odgovornost zahteva da se interes učenika postavi ispred ličnog prestiža.
68. Trener koji stvara samostalne šahiste
Jedan od najvažnijih pokazatelja uspešnog rada jeste trenutak kada učenik može samostalno da analizira, planira i prepoznaje sopstvene potrebe.
To nije gubitak trenerskog uticaja, već ostvarenje obrazovnog cilja.
69. Trener koji ostavlja znanje iza sebe
Iskustvo dobija dodatnu vrednost kada se pretvori u lekcije, metode, priručnike i kvalitetne programe koje mogu koristiti budući treneri.
Tako lični rad postaje deo šire obrazovne tradicije.
70. Završna pedagoška poruka
Veliki šahovski trener nije onaj koji uvek ima poslednju reč.
On je stručnjak koji ume da sluša, posmatra, odlučuje, objašnjava, preispituje sopstveni rad i prepoznaje trenutak kada učeniku treba više samostalnosti.
Njegova veličina ne ogleda se samo u onome što zna, već i u načinu na koji to znanje koristi u službi razvoja drugih.
Zaključak
Umetnost velikog šahovskog trenera predstavlja spoj stručnog znanja, pedagoškog rasuđivanja, odgovornosti i sposobnosti dugoročnog razvoja učenika.
Benko Chess model – Znanje, Razumevanje učenika, Pedagoška odluka, Odgovornost, Razvoj, Samostalnost, Nasleđe – pokazuje kako se profesionalna zrelost može posmatrati kao povezan sistem.
Trener ne može upravljati svakom odlukom učenika, niti može garantovati sportski uspeh. Može, međutim, izgraditi kvalitetan obrazovni proces u kojem učenik dobija znanje, podršku, izazove i prostor za samostalno sazrevanje.
Na kraju, najveće priznanje treneru nije samo da učenik ponavlja njegove reči, već da razvije sopstveno razumevanje igre.
Mark Dvorecki – Secrets of Chess Training, individualni razvoj i analiza.
Artur Jusupov – serija Build Up Your Chess, sistematski obrazovni rad.
Adrijan de Grot – Thought and Choice in Chess, istraživanje šahovskog mišljenja.
Donald Šon – The Reflective Practitioner, profesionalna refleksija.
Džon Hati – Visible Learning, povratna informacija i obrazovni ishodi.
Džon Bransford i saradnici – How People Learn, razumevanje procesa učenja.
Benko Chess model velikog trenera predstavlja autorski pedagoški okvir. Predloženi postupci i obrasci zahtevaju prilagođavanje uzrastu, nivou učenika i uslovima rada.