Kako koristiti ovaj vodič
Ovaj vodič nije zamena za zvanične FIDE dokumente, već praktičan pregled najvažnijih sudijskih pravila, procedura i situacija iz turnirske prakse. Najbolji redosled učenja je: prvo Zakoni šaha, zatim rapid/blitz, onda rejting i titule, pa švajcarski sistem, tie-break i praktične sudijske situacije.
Važno: pri ozbiljnom učenju uvek proveriti najnoviju verziju FIDE Handbook-a, jer se pravilnici menjaju. Linkovi ka zvaničnim izvorima nalaze se na kraju vodiča.
Redosled proučavanja
- Osnovna pravila: Laws of Chess, članovi 1–12, rokada, promocija, dodirnuta figura i nepravilan potez.
- Praktične odluke za tablom: rapid/blitz, satovi, zapisnici, remi, završeci partija i tipične sudijske situacije.
- Turnirska administracija: rejting, titule, norme, uslovi za rejtingovanje turnira i završni izveštaji.
- Sistem takmičenja: Swiss pairing, tie-break, Fair Play, žalbe i pitanja za proveru sudijskog znanja.
Za ozbiljno proučavanje: najbolje je svaku oblast čitati zajedno sa praktičnim primerima. Nije dovoljno znati samo definiciju; sudija mora umeti da donese odluku u konkretnoj situaciji.
1. Sudijska zvanja i usavršavanje
FIDE Arbiter (FA) je ulazno međunarodno sudijsko zvanje, a International Arbiter (IA) viši nivo. Za sudiju je važnije da razume put do zvanja i uslove norme nego da pamti samo brojeve članova pravilnika.
Put do FA zvanja
- Obavezan je FIDE Arbiter seminar i uspešno položen ispit sa najmanje 80% poena.
- Za prijavu se traže tri validne turnirske FA norme, pored seminarske norme.
- Kandidat za FA titulu mora imati najmanje 19 godina. Za dobijanje turnirske FA norme sudija mora biti registrovan kao National Arbiter i imati najmanje 18 godina.
- Za samu prijavu FA titule kandidat treba da ima NA licencu najmanje godinu dana; alternativa je još jedan FIDE rejtingovani turnir u FRS evidenciji koji nije deo FA prijave.
Koji turniri mogu dati FA normu?
Kod uobičajenih standardnih turnira praktično treba proveriti da li događaj ispunjava minimalne uslove: Swiss najmanje 20 rejtingovanih igrača, Round Robin najmanje 8, Double Round Robin najmanje 6, a ekipni ili nokaut događaj najmanje 20 rejtingovanih igrača.
Norme u pravilu dolaze sa događaja od najmanje sedam kola; samo jedan događaj sa pet ili šest kola može biti prihvaćen u FA prijavi.
Rapid i blitz norma
Rapid ili blitz može se koristiti najviše jednom u FA prijavi. Takav turnir mora biti FIDE rejtingovan, imati najmanje 30 rejtingovanih igrača i najmanje 9 kola.
Važno za evidenciju: turnir na kome je kandidat u zvaničnoj dokumentaciji naveden samo kao Assistant Arbiter ne računa se kao turnirska norma. Zato pre početka događaja treba proveriti kako je sudijska funkcija kandidata evidentirana i ko će izdati i potpisati FA1 normu.
Još dve praktične provere
- Datumi turnirskih normi ne smeju da se preklapaju niti da se neposredno nastavljaju jedan na drugi; iz istog festivala može se dobiti najviše jedna norma, osim posebnog izuzetka za događaje duže od 30 dana.
- Turnirska norma ne sme biti starija od 6 godina, seminarska od 4 godine, a prijava se podnosi najkasnije godinu dana posle poslednjeg događaja iz prijave. Svi turniri iz prijave moraju prethodno biti rejtingovani.
Benko Chess pravilo za praksu: pre nego što kandidat prihvati turnir zbog norme, treba unapred proveriti sistem, broj kola, broj rejtingovanih igrača, svoju zvaničnu sudijsku funkciju i ko je ovlašćen da potpiše normu. Tek tada je jasno da li događaj zaista može biti upotrebljen u FA prijavi.
2. Uloga sudije
Sudija nije samo osoba koja kažnjava. Sudija obezbeđuje normalne uslove za igru, primenu pravila, fer-plej i jednak tretman svih igrača.
Zdrav sud: pravila ne mogu unapred pokriti svaku moguću situaciju. Kada nema direktnog člana, sudija prvo utvrđuje činjenice, zatim traži najbliže pravilo, primenjuje logiku, pravičnost i posebne okolnosti, pa odluku objašnjava kratko i mirno.
Sudija mora da:
- obezbedi poštovanje Pravila šaha,
- spreči ometanje igrača,
- prati tok takmičenja, satove, zapisnike i rezultate,
- donosi odluke mirno i nepristrasno,
- ne ulazi u raspravu sa igračima,
- primenjuje pravilnik turnira,
- zabeleži važne incidente u izveštaju.
Tipično Sudijsko pitanje: Igrač se žali da protivnik stalno ustaje i šeta. Šta radi sudija?
Sudija posmatra situaciju, upozorava igrača ako ometa protivnika, proverava da li postoji Fair Play sumnja i postupa po pravilniku. Ne donosi optužbe bez osnova.
3. Zakoni šaha – najvažnije za sudijsku praksu
3.1 Tabla, figure i početni položaj
- Tabla ima 64 polja, 8×8.
- Belo polje je u desnom uglu svakog igrača.
- Dama ide na polje svoje boje: bela dama na belo, crna dama na crno.
- Beli vuče prvi potez.
3.2 Legalni potez
Potez je legalan ako je odigran u skladu sa kretanjem figura i ako sopstveni kralj nije ostavljen ili doveden u šah.
3.3 Rokada
Rokada je potez kralja i topa iste boje na istom redu. Nije dozvoljena ako je kralj već pomeran, ako je odgovarajući top pomeran, ako je kralj u šahu, ako prelazi preko napadnutog polja ili završava na napadnutom polju. Polja između kralja i topa moraju biti prazna.
Česta greška: top sme da bude napadnut, a rokada ipak može biti dozvoljena. Problem je kralj: ne sme biti u šahu, ne sme preći preko napadnutog polja i ne sme završiti u šahu.
Redosled dodira kod rokade: rokada je potez kraljem. Ako igrač namerno dodirne top pre kralja, na toj strani ne sme rokirati tim potezom i mora igrati topom ako top ima legalan potez. Ako igrač želi rokadu, dodirne kralja pa topa, ali rokada s tim topom nije legalna, mora odigrati drugi legalan potez kraljem; ako kralj nema legalan potez, može odigrati bilo koji legalan potez.
3.4 En passant
Pešak koji je sa početne pozicije pomeren dva polja i stao pored protivničkog pešaka može biti uzet en passant kao da je pomeren samo jedno polje. To pravo postoji samo odmah u narednom potezu.
3.5 Promocija
Kada pešak stigne na poslednji red, mora se zameniti damom, topom, lovcem ili skakačem iste boje. Izbor figure ne zavisi od prethodno uzetih figura, a odluka koja figura je izabrana važi tek kada nova figura dodirne polje promocije.
Sudijsko pitanje: Pešak ne mora prvo biti stavljen na polje promocije; uklanjanje pešaka i stavljanje nove figure može ići bilo kojim redom. Ako na polju promocije stoji protivnička figura, ona mora biti uzeta. Promocija je završena kada je nova figura puštena na polju promocije i pešak uklonjen sa table. Ako igrač pritisne sat bez nove figure, to je nepravilan potez. Obrnuti top se tretira kao top, čak i ako igrač kaže da je dama.
3.6 Dodirnuta figura
- Ako igrač na potezu namerno dodirne svoju figuru, mora njom igrati ako ima legalan potez.
- Ako dodirne protivničku figuru, mora je uzeti ako je to legalno.
- Ako dodirne figure obe boje, mora uzeti prvu dodirnutu protivničku figuru svojom prvom dodirnutom figurom, ako je to legalno. Ako nije jasno šta je prvo dodirnuto, smatra se da je prvo dodirnuo svoju figuru.
- Ako želi da namesti figuru, mora pre dodira jasno reći „nameštam“ ili „j’adoube“.
- Ako nijedna dodirnuta figura ne može legalno da se pomeri ili uzme, igrač može odigrati bilo koji legalan potez.
Važno: ako igrač prvo dodirne figuru sa namerom igranja, kasnije ne može tražiti primenu pravila protiv protivnika za ranije dodirivanje figura iz iste situacije. Ako sudija vidi kršenje pravila o dodirivanju i pomeranju figura, treba odmah da interveniše.
4. Završetak partije
| Način završetka | Rezultat | Napomena za sudiju |
|---|
| Mat | 1–0 ili 0–1 | Partija se odmah završava ako je potez legalan. |
| Predaja | 1–0 ili 0–1 | Ako protivnik ne može matirati ni jednom legalnom serijom poteza, rezultat je remi. |
| Pat | ½–½ | Igrač nije u šahu i nema legalan potez. |
| Mrtva pozicija | ½–½ | Mat nije moguć nijednom legalnom serijom poteza. |
| Sporazumni remi | ½–½ | Po važećim pravilima, uz uslove turnirskog pravilnika. |
| Pad zastavice | zavisi | Protivnik mora imati mogućnost mata legalnom serijom poteza. |
Mrtva pozicija
Primeri mrtve pozicije: K protiv K, K+lovac protiv K, K+skakač protiv K, ili blokirana pozicija u kojoj nijedna strana ne može dati mat nikakvom legalnom serijom poteza.
5. Remi – pravila koja se često pitaju
5.1 Trostruko ponavljanje
Pozicija se smatra istom samo ako je isti igrač na potezu, figure iste vrste i boje zauzimaju ista polja i svi mogući potezi svih figura oba igrača su isti.
Rokada i en passant: pozicija nije ista ako je u jednoj pojavi bila moguća rokada, a u drugoj više nije, ili ako je u jednoj pojavi bilo moguće uzimanje en passant, a u drugoj nije. Pravo na rokadu se gubi tek kada se kralj ili odgovarajući top pomeri.
Igrač može tražiti remi ako će njegov najavljeni potez dovesti do trećeg ponavljanja, ili ako se ista pozicija već pojavila treći put.
5.2 Petostruko ponavljanje
Ako se ista pozicija pojavi pet puta, partija je remi automatski. Sudija treba da interveniše.
5.3 Pravilo 50 poteza
Igrač može zahtevati remi ako je poslednjih 50 poteza svakog igrača odigrano bez pomeranja pešaka i bez uzimanja.
5.4 Pravilo 75 poteza
Ako je poslednjih 75 poteza svakog igrača odigrano bez uzimanja i bez pomeranja pešaka, partija je automatski remi, osim ako je poslednji potez dao mat.
Razlika za pamćenje: 50 poteza i 3 ponavljanja su na zahtev igrača; 75 poteza i 5 ponavljanja su automatski.
5.5 Ponuda remija
Ispravan redosled: igrač odigra potez, ponudi remi, zatim pritisne sat. Ponuda remija ostaje važeća dok je protivnik ne prihvati, odbije usmeno, odbije potezom ili na drugi jasan način.
Ponudi remija se ne sme dodati uslov. Na primer, nije pravilno reći da ponuda važi samo dva minuta ili da važi samo ako se druga partija u ekipnom meču završi određenim rezultatom. Sama ponuda ostaje važeća, ali uslov nema dejstvo.
5.6 Procedura zahteva
- Zahtev za remi po trostrukom ponavljanju ili po 50 poteza može podneti samo igrač koji je na potezu.
- Ako pozicija tek treba da nastane, igrač prvo zapiše nameravani potez, ne odigra ga, zaustavi sat i pozove sudiju.
- Ako je zahtev tačan, partija se odmah završava remijem.
- Ako zahtev za remi nije tačan, sudija dodaje vreme protivniku i partija se nastavlja: u standardnoj partiji 2 minuta, a u rapidu i blicu 1 minut kada se primenjuju rapid/blitz pravila. Ako je zahtev bio zasnovan na nameravanom potezu, taj potez mora biti odigran ako je legalan.
- Ako igrač dodirne figuru pre zahteva, gubi pravo da na tom potezu traži remi po trostrukom ponavljanju ili po 50 poteza.
6. Nepravilnosti
6.1 Nepravilan potez
Nepravilan potez je potez koji nije legalan: kralj ostaje u šahu, figura se kreće pogrešno, nelegalna rokada, nepravilna promocija, pogrešno izvođenje en passant i slično.
6.2 Kazne za završen nepravilan potez
- Prvi završeni nepravilan potez u standardnoj partiji: sudija dodaje 2 minuta protivniku.
- Prvi završeni nepravilan potez u rapidu i blicu: sudija dodaje 1 minut protivniku.
- Drugi završeni nepravilan potez istog igrača u istoj partiji: partija je izgubljena za tog igrača.
- Ako protivnik ne može matirati nijednom legalnom serijom poteza, rezultat je remi.
Završeni nepravilan potez: nepravilan potez se smatra završenim tek kada igrač pritisne sat. Ako igrač primeti grešku pre pritiskanja sata, može vratiti potez i odigrati legalan potez. Sudija mora razlikovati dodirivanje figura, pokušaj poteza i završen potez.
6.3 Pogrešna početna pozicija
Ako se tokom standardne partije utvrdi da su figure na početku bile pogrešno postavljene, partija se poništava i igra se nova. Ovo ne treba mešati sa pogrešno okrenutom tablom ili zamenjenim bojama.
6.4 Pogrešno okrenuta tabla i zamenjene boje
Ako je tabla samo pogrešno okrenuta, partija se ne počinje iznova: dostignuta pozicija prenosi se na pravilno postavljenu tablu i igra se nastavlja.
Ako su igrači počeli sa zamenjenim bojama, nova partija se igra samo ako je greška otkrivena pre nego što oba igrača odigraju po 10 poteza. Posle toga partija se nastavlja. Ako je partija već završena normalnim putem pre nego što je greška primećena, rezultat ostaje.
6.5 Pogrešno podešen sat
Ako je sat pogrešno podešen, sudija ga zaustavlja i ispravlja koristeći najbolju dostupnu informaciju. Pre promene je korisno zabeležiti vreme na oba sata i broj poteza, kako bi odluka mogla da se proveri.
U rapidu, kada se igra u režimu u kome sudija ne prati svaku partiju neposredno, posle 10 poteza svakog igrača pogrešna početna postavka ili orijentacija table više se ne ispravljaju, a podešavanje sata se menja samo ako bi greška ozbiljno uticala na tok i raspored takmičenja. Ako su kralj ili top od početka bili pogrešno postavljeni, to može uticati na pravo na rokadu.
6.6 Nelegalna pozicija
Ako se utvrdi da je nastala nelegalna pozicija, partija se vraća na poslednju poznatu legalnu poziciju. Ako se ona ne može pouzdano utvrditi, sudija donosi najpravičniju odluku na osnovu dokaza, zapisnika i stanja na tabli.
7. Šahovski satovi
7.1 Osnovno
Igrač mora pritisnuti sat istom rukom kojom je odigrao potez. Nije dozvoljeno držati prst na satu ili lebdeti iznad dugmeta. Sudija mora reagovati ako igrač nepravilno koristi sat.
Otvori Benko Chess digitalni sat
7.2 Kontrole vremena
| Tip | Primer | Objašnjenje |
|---|
| Fischer increment | 90+30 | Posle svakog poteza dodaje se 30 sekundi. |
| Bronstein | 90 min + 30 sec Bronstein | Igrač dobija nazad potrošeno vreme do maksimalnog dodatka. |
| Delay | 5 sec delay | Prvo teče delay, pa tek onda glavno vreme. |
| Više perioda | 40 poteza/90 min + 30 min | Sudija mora proveriti broj poteza i prelazak u drugi period. |
7.3 Pad zastavice
Legalno odigran mat ima prednost nad kasnijim padom zastavice. Ako je mat samo mogao da se dogodi u sledećem potezu, to nije isto kao već odigran mat; tada se odluka donosi po padu zastavice i mogućnosti matiranja legalnom serijom poteza.
Ako je igraču isteklo vreme, gubi partiju samo ako protivnik može dati mat bilo kojom mogućom legalnom serijom poteza. Ako protivnik ne može matirati, rezultat je remi.
Primer: Beli ima kralja i damu, crni samo kralja. Belom padne zastavica. Crni ne može matirati belog kralja nijednom legalnom serijom poteza, rezultat je remi.
8. Rapid i blitz
8.1 Definicije
- Rapid: partija u kojoj svaki igrač ima više od 10 minuta, a manje od 60 minuta, računajući i dodatke prema pravilima.
- Blitz: partija u kojoj svaki igrač ima 10 minuta ili manje, računajući dodatke prema pravilima.
- Standard: partija u kojoj svaki igrač ima 60 minuta ili više, računajući dodatke prema pravilima.
Računanje tempa: kada postoji dodatak po potezu, računa se osnovno vreme + dodatak za 60 poteza. Primer: 45+30 je 45 + 30 minuta = 75 minuta, dakle standard. Tempo 5+5 je 5 + 5 minuta = 10 minuta, dakle blitz.
8.2 Sudijska intervencija
U rapidu i blitzu sudijska praksa zavisi i od načina na koji je turnir organizovan. Kada sudija može neposredno da prati partiju i postoji odgovarajuće beleženje poteza, postupak je bliži standardnom šahu. Na većini turnira jedan sudija prati više partija, pa su posebno važni trenutak reklamacije i tačan redosled događaja za tablom. Sudija zato pre početka turnira mora znati koji se režim primenjuje prema pravilniku takmičenja.
8.3 Nepravilan potez u rapidu/blitzu
Najčešća pitanja za proveru znanja odnose se na situacije: nepravilan potez, pritisnut sat, protivnik odigrao potez, mat posle nepravilnog poteza, pad zastavice i reklamacija igrača.
Kada se primenjuju posebna pravila za rapid i blitz, nepravilan potez mora biti uočen ili reklamiran na vreme. Ako protivnik odigra svoj sledeći potez pre intervencije sudije ili reklamacije, prethodni nepravilan potez se više ne vraća. Zato sudija prvo utvrđuje šta se tačno dogodilo i kojim redom.
Ako sudija vidi da su oba kralja u šahu ili da pešak stoji na poslednjem redu bez izvršene promocije, ne prekida partiju istog trenutka. Sačeka sledeći završen potez; ako nelegalna pozicija i dalje ostane na tabli, partija se proglašava remijem.
Za proveru znanja: uvek proveri redosled događaja: potez, sat, zahtev igrača, naredni potez, mat, pad zastavice. Redosled menja odluku.
9. Zapisnici
U standardnom šahu igrači su dužni da zapisuju poteze čitko i redovno. Zapisnik je vlasništvo organizatora. Sudija može koristiti zapisnik za proveru zahteva za remi, broj poteza, nepravilan potez i druge sporove.
Kada igrač može prestati da zapisuje?
U vremenskoj oskudici, prema pravilima, igrač može biti oslobođen redovnog zapisivanja kada ima manje od određenog vremena na satu u periodu bez dodatka od najmanje 30 sekundi po potezu. Ako postoji dodatak od 30 sekundi ili više po potezu, igrač uglavnom mora nastaviti zapisivanje.
Obnova zapisnika
Ako igrač nije zapisivao zbog vremenske oskudice, po završetku perioda mora dopuniti zapisnik pre nego što odigra naredni potez, ako pravila to nalažu.
10. Ponašanje igrača
- Igrač ne sme ometati protivnika.
- Nije dozvoljeno analiziranje partije na drugoj tabli.
- Nije dozvoljeno korišćenje beležaka, izvora informacija ili saveta.
- Elektronski uređaji podležu pravilniku turnira i FIDE pravilima.
- Igrač mora poštovati odluke sudije, uz pravo žalbe ako pravilnik predviđa.
Mobilni telefoni i elektronski uređaji
Tokom partije igrač ne treba da ima kod sebe neodobren elektronski uređaj u prostoru takmičenja. Ako pravilnik dozvoljava da se uređaj unese, mora biti potpuno isključen i ostavljen na mestu određenom za to, na primer u torbi koju igrač ne koristi bez dozvole sudije.
Ako je očigledno da igrač takav uređaj ima kod sebe, posledica može biti gubitak partije. Pravilnik takmičenja može unapred predvideti blažu kaznu, pa sudija pre početka mora znati i jasno saopštiti koji režim važi.
Praktičan savet: nije dovoljno reći samo „telefon mora biti ugašen“. U raspisu treba navesti da li uređaj sme da bude u torbi, gde se torba ostavlja, da li joj se tokom partije sme pristupiti i koja kazna važi. Isto pravilo treba kratko ponoviti pre prvog kola.
11. Fair Play i anti-cheating
Fair Play je jedna od najvažnijih oblasti sudijskog rada. Cilj nije da se igrači unapred posmatraju kao osumnjičeni, već da se turnir organizuje tako da se smanji mogućnost nedozvoljene pomoći i da svaka sumnja može biti proverena mirno i profesionalno.
Tri nivoa zaštite
FIDE Fair Play Protection Measures razlikuju tri nivoa: Standard Protection, Increased Protection i Maximum Protection. Što je događaj značajniji, rejting jači, nagradni fond veći ili su u pitanju norme i vrhunska takmičenja, mere zaštite postaju strože.
| Nivo | Praktična orijentacija |
|---|
| Standard | Osnovni nivo za preostala FIDE rejtingovana takmičenja i nacionalna juniorska/omladinska prvenstva. |
| Increased | Pojačana zaštita, između ostalog za turnire na kojima se osvajaju GM/IM i WGM/WIM norme, nacionalna prvenstva i druge jače događaje navedene u važećim merama. |
| Maximum | Najviši nivo za FIDE svetske događaje, velika kontinentalna prvenstva i druge vrhunske događaje koji ispunjavaju propisane kriterijume. |
Šta sudija radi pre turnira
- proverava koji nivo Fair Play zaštite važi za konkretan događaj,
- sa organizatorom određuje prostor za igrače i prostor za gledaoce,
- proverava pravila za telefone, pametne satove, slušalice, torbe i druge uređaje,
- zna ko je zadužen za Fair Play i kome se prijavljuje ozbiljna sumnja,
- proverava koje kontrole, screening i druge mere moraju biti primenjene.
Praktično: „Standard Protection“ ne znači da Fair Play plan nije potreban. I osnovni nivo zahteva unapred organizovan prostor i mere zaštite. Kod norm turnira sudija posebno treba da proveri pojačane mere pre početka događaja.
Kada nastane sumnja
- zabeleži činjenice, a ne utiske,
- ne optužuj igrača javno,
- ne koristi engine procenu kao jedini dokaz,
- postupi po Fair Play proceduri i uključi glavnog sudiju/Fair Play službu kada je potrebno.
Benko Chess pravilo za praksu: prvo sprečiti problem dobrom organizacijom, a ako sumnja ipak nastane, postupati diskretno i po proceduri.
12. FIDE rejting pravila
12.1 Osnovna ideja
FIDE rejting sistem pretvara rezultate protiv rejtingovanih protivnika u promenu rejtinga. Sudija ne mora ručno računati svaku promenu, ali treba da razume osnovnu logiku kako bi prepoznao pogrešan podatak, pogrešan K-faktor ili rezultat koji ne treba da uđe u obračun.
12.2 Šta sudija proverava
- Da li je turnir registrovan na vreme.
- Da li tempo igre ispunjava uslove za standard, rapid ili blitz rejting.
- Da li igrači imaju tačne FIDE ID brojeve.
- Da li su rezultati tačno uneti.
- Da li su partije stvarno odigrane.
- Da li su kontumacije i bye rezultati pravilno označeni.
12.3 K-faktor – šta treba zapamtiti
K-faktor određuje koliko brzo rejting može da se menja. U praktičnom radu korisno je znati osnovne grupe: K=40 za novog igrača dok ne završi događaje sa najmanje 30 rejtingovanih partija; K=20 za većinu igrača dok je rejting ispod 2400; K=10 kada je objavljeni rejting jednom dostigao 2400. Za mlade igrače postoji poseban K=40 do kraja godine u kojoj pune 18 godina, dok im je rejting ispod 2300.
Ako igrač u jednom rejting periodu odigra veliki broj partija, K se može smanjiti tako da proizvod K × broj partija ne pređe 700. Zato K koji vidimo u obračunu ne mora uvek biti isti kao osnovni K igrača.
12.4 Velika razlika u rejtingu
Od 1. oktobra 2025. u standardnom rejtingu pravilo od 400 poena više se ne primenjuje jednako na sve. Za igrača sa rejtingom ispod 2650, razlika veća od 400 računa se kao 400. Za igrača sa rejtingom 2650 ili više koristi se stvarna razlika u rejtingu.
Praktično: stari program, tabela ili ručni obračun mogu dati pogrešan rezultat ako i dalje automatski „seku“ svaku razliku na 400 poena.
12.5 Rapid i blitz – veoma velika razlika
Kod rapid i blitz rejtinga postoji dodatna situacija koju vredi proveriti: partija sa razlikom od 600 ili više rejting poena ne ulazi u rejting obračun ako je najmanje jedan od igrača na odgovarajućoj listi rejtingovan iznad 2600.
12.6 Najčešće greške
- Pogrešan FIDE ID.
- Pogrešno upisana federacija.
- Turnir nije registrovan pre početka.
- Pogrešno označena kontumacija kao igrana partija.
- Pogrešan tempo igre u izveštaju.
- Korišćenje zastarelog rejting obračuna ili pogrešnog K-faktora.
13. FIDE titule i norme
13.1 Uobičajeni put do titule
| Titula | Uobičajeni rejting uslov | Norme |
|---|
| CM | 2200 | Bez standardnih normi |
| FM | 2300 | Bez standardnih normi |
| IM | 2400 | Norme + uslovi turnira |
| GM | 2500 | Norme + uslovi turnira |
| WCM/WFM/WIM/WGM | Niži pragovi za ženske titule | U zavisnosti od titule |
13.2 Direktne titule i norme
Rejting i standardne norme nisu jedini put do FIDE titule. Na određenim zvaničnim prvenstvima i kvalifikacionim događajima određeni rezultat ili plasman može doneti direktnu titulu ili direktnu normu. Koja titula pripada kom rezultatu zavisi od važeće FIDE tabele za direktne titule i od uslova konkretnog događaja.
Praktično: sudija ne treba da zaključuje pravo na titulu samo na osnovu rejting praga iz gornje tabele. Za događaj koji daje direktne titule proverava se aktuelna FIDE tabela, eventualni minimalni rejting uslov i konačan plasman koji potvrđuje glavni sudija.
13.3 Norm turniri
Za norme su važni: broj partija, broj titulisanih protivnika, broj federacija, prosečan rejting protivnika, performans, maksimalan broj protivnika iz iste federacije i drugi uslovi.
Sudijsko pitanje: Igrač ima 7/9, ali nema dovoljno stranih federacija među protivnicima. Da li norma važi? Ne, ako nije ispunjen federacijski uslov, rezultat sam po sebi nije dovoljan.
13.4 Sudijska odgovornost
Sudija mora tačno popuniti izveštaje, proveriti podatke protivnika, potpisati norm certifikate ako su ispunjeni uslovi i ne potvrđivati normu koja nije validna. Kod događaja sa direktnim titulama posebno treba proveriti zvaničnu tabelu koja važi za datum i vrstu takmičenja.
14. Švajcarski sistem parovanja
14.1 Osnovni pojmovi
- Score group: grupa igrača sa istim brojem poena.
- Floater: igrač koji prelazi u drugu bodovnu grupu.
- Downfloater: igrač spušten u nižu grupu.
- Upfloater: igrač podignut u višu grupu.
- Colour preference: boja koju bi igrač idealno trebalo da dobije prema prethodnim odigranim partijama.
- Absolute colour preference: jaka potreba za bojom, na primer kada je razlika boja veća od 1 ili je igrač dve poslednje odigrane partije imao istu boju.
14.2 Osnovna pravila od 1. februara 2026.
- Broj kola određuje se unapred.
- Dva učesnika ne smeju igrati međusobno više od jednom.
- Kada je broj učesnika za parovanje neparan, jedan dobija pairing-allocated bye prema pravilima sistema i turnira.
- Igrač koji je već dobio pairing-allocated bye ili je u jednoj rundi bez igre osvojio onoliko poena koliko vredi pobeda, ne dobija ponovo takav bye.
- U principu se igrači paruју sa protivnicima sa istim brojem poena.
- Razlika između broja partija crnim i belim figurama u principu ne treba da bude veća od 2 ni manja od -2.
- U principu igrač ne treba da dobije istu boju tri puta zaredom.
Važna nijansa: važeća osnovna pravila iz 2026. dopuštaju da konkretan FIDE Swiss sistem ima izuzetke od pravila o razlici boja i tri iste boje zaredom. Zato sudija proverava pravila sistema koji se zaista koristi, a ne menja parovanje samo zato što mu raspodela boja „izgleda pogrešno“.
14.3 Neigrane runde i istorija boja
Kada je redosled boja važan, računaju se samo stvarno odigrane partije. Bye, kontumacija bez odigrane partije ili druga neigrana runda ne daju igraču boju i ne prekidaju niz prethodno odigranih boja.
Primer: igrač je u 1. kolu imao bele, u 2. kolu nije igrao, a u 3. kolu ponovo bele. Za sledeće parovanje njegove poslednje dve odigrane boje su i dalje W-W, pa neigrano kolo ne „resetuje“ istoriju boja.
14.4 Šta sudija proverava pre objave parova
- da su svi rezultati prethodnog kola tačno uneti,
- da su odigrane i neigrane partije pravilno razlikovane,
- da su bye i kontumacije pravilno označeni,
- da niko nije nepravilno ponovo uparen sa istim protivnikom,
- da program koristi odgovarajući FIDE Swiss sistem i važeća pravila.
Praktično: nikada ne menjati ručno parove zato što „deluju lepše“. Ako par izgleda čudno, prvo proveri rezultate, status neigranih partija, istoriju boja, floater status i pravila konkretnog sistema.
15. Tie-break sistemi
Turnirski pravilnik treba unapred da navede redosled dodatnih kriterijuma. Ako nije navedeno, primenjuju se važeća FIDE tie-break pravila.
| Kriterijum | Objašnjenje | Kada se često koristi |
|---|
| Buchholz | Zbir poena svih protivnika. | Swiss turniri. |
| Buchholz Cut 1 | Buchholz bez najslabijeg protivnika. | Kada se želi smanjiti uticaj jednog slabog rezultata protivnika. |
| Sonneborn-Berger | Zbir poena pobeđenih protivnika + pola poena remiziranih protivnika. | Round-robin, ponekad Swiss. |
| Direct Encounter | Međusobni rezultat igrača koji su izjednačeni. | Kada su svi iz grupe igrali međusobno. |
| Number of Wins | Broj pobeda. | Turniri gde se nagrađuje borbenost. |
Kontumacije i bye
Najveći problemi u tie-breaku nastaju kod kontumacija, slobodnih poena i igrača koji napuste turnir. Sudija mora znati kako program tretira neigrane partije i šta pravilnik propisuje.
Neigrane partije: stari model „virtualnog protivnika“ više ne treba uzimati kao opšte pravilo za Buchholz. Važeći tie-break propisi posebno određuju kako se tretiraju bye, kontumacije i druge neigrane runde. Pre konačne tabele sudija treba da proveri da li pairing program koristi aktuelna pravila i da li su svi takvi rezultati pravilno uneti.
16. Ekipna takmičenja
Sudija proverava:
- sastave ekipa i redosled tabli,
- kapitenske liste,
- dozvoljeno vreme za predaju sastava,
- identitet igrača,
- pravila komunikacije kapitena sa igračima,
- meč poene i pojedinačne poene,
- tie-break za ekipe.
Kapiten tokom partije
Komunikacija kapitena sa igračem nije slobodna. Ako kapiten želi da razgovara sa igračem, prvo se obraća sudiji; razgovor se vodi u prisustvu sudije i na jeziku koji sudija razume. Isto važi kada igrač želi da razgovara sa kapitenom.
Kapiten ne sme analizirati poziciju, procenjivati ko stoji bolje, predlagati potez ili na drugi način davati šahovski savet.
Tipično pitanje: Kapiten kaže igraču „ponudi remi“. Sudija ne treba da pretpostavi da je to automatski dozvoljeno ili zabranjeno, već pre turnira proverava koja pravila za kapitene važe na konkretnom ekipnom takmičenju. FIDE dokumentacija sadrži različite formulacije o savetu vezanom za remi, ali je jedno jasno: kapiten ne sme razgovarati o poziciji niti davati šahovsku analizu.
17. Žalbe i disciplinske odluke
Igrač ima pravo da traži objašnjenje odluke i, kada pravilnik takmičenja predviđa žalbeni postupak, da uloži žalbu. Sudija treba da ostane miran, kratko obrazloži odluku i uputi igrača na propisanu proceduru.
Pre početka turnira
Sudija treba da zna da li postoji Appeals Committee, ko ga čini, koliki je rok za žalbu, da li postoji žalbena taksa i na koji način se žalba predaje. Ove stvari ne treba rešavati tek kada nastane spor.
Rokovi – važna razlika
U FIDE C.11 proceduri žalba se podnosi pisano predsedniku Appeals Committee u roku od 1 sata kod standardnog šaha, odnosno 15 minuta kod rapida i blitza, računajući od završetka kola ili konkretnog incidenta.
Važno: ti rokovi nisu automatski rokovi za svaki šahovski turnir. C.11 procedura obavezno se primenjuje na takmičenjima za koja je predviđena, dok drugi organizatori mogu preuzeti celu proceduru ili samo njen deo. Na lokalnom turniru sudija zato prvo gleda pravilnik takmičenja.
Redosled žalbe
Po C.11 proceduri žalba Appeals Committee može se podneti tek nakon što je podnosilac dobio odluku glavnog sudije. U ekipnom takmičenju žalbu podnosi kapiten, a kod maloletnog igrača to može učiniti roditelj, staratelj ili Head of Delegation prema pravilima te procedure.
Šta sudija treba da zabeleži
- tačan redosled događaja,
- vreme na oba sata i broj poteza ako je relevantno,
- zahtev igrača i odgovor sudije,
- ko je bio prisutan i šta je neposredno video ili čuo,
- koja odluka je doneta i na kom pravilu je zasnovana.
Sudijski izveštaj treba da bude činjeničan i kratak. Sudija ne treba da pokušava da „dobije raspravu“ pred žalbenom komisijom, već da omogući komisiji da razume šta se zaista dogodilo.
Sudija ne treba: da se raspravlja, vređa, preti, menja odluku zbog pritiska publike ili uskraćuje pravo na žalbu kada ga pravilnik predviđa.
18. Swiss Manager, Vega i Chess-Results
sudijski kandidat ne mora biti programer, ali mora znati osnovni rad u pairing softveru i kako se izbegavaju greške.
Checklist pre turnira
- Uneti tačan naziv turnira.
- Uneti tempo igre.
- Uneti datum početka i završetka.
- Proveriti FIDE ID svakog igrača.
- Proveriti federaciju, pol, godište i rejting.
- Postaviti broj kola i sistem parovanja.
- Postaviti pravilne tie-break kriterijume.
- Napraviti backup fajla pre svakog kola.
Checklist posle kola
- Proveriti sve rezultate pre parovanja narednog kola.
- Posebno proveriti 1–0, 0–1, remije, kontumacije i bye.
- Objaviti parove tek kada su provereni.
- Sačuvati backup.
- Na kraju turnira proveriti konačni plasman, nagrade i rejting izveštaj.
19. Praktične sudijske situacije
Slučaj 1: Igrač dodirne damu, pa želi skakačem
Odluka?
Ako je damu dodirnuo sa namerom igranja i dama ima legalan potez, mora igrati damom. Ako dama nema legalan potez, može igrati drugim legalnim potezom.
Slučaj 2: Igrač kaže „šah-mat“, ali nije mat
Odluka?
Izjava sama po sebi ne završava partiju. Ako protivnik ima legalan potez, partija se nastavlja. Ako je izjava ometala protivnika, sudija može upozoriti ili kazniti igrača.
Slučaj 3: Telefon zazvoni u torbi
Odluka?
Primeni se pravilnik turnira i FIDE pravila o elektronskim uređajima. Zato je važno da pravilo bude jasno objavljeno pre početka.
Slučaj 4: Igrač reklamira remi po 50 poteza, ali zapisnik nije potpun
Odluka?
Sudija proverava zahtev pomoću zapisnika, elektronske table ili drugih pouzdanih izvora. Ako zahtev nije moguće dokazati, ne prihvata se automatski.
Slučaj 5: Igrač matira protivnika, ali mu istovremeno pada zastavica
Odluka?
Ako je mat postignut legalnim potezom, mat odmah završava partiju. Važan je redosled i činjenice koje sudija može utvrditi.
Slučaj 6: Pogrešan rezultat unet na Chess-Results
Odluka?
Ako je greška utvrđena, sudija ispravlja rezultat i, ako je već parovano naredno kolo, mora proceniti posledice prema pravilima i fazi turnira. Zato se rezultati proveravaju pre parovanja.
20. Mini-test sudijskog znanja – pitanja i odgovori
Koji je osnovni zadatak sudije?
Da obezbedi poštovanje Pravila šaha, fer uslove igre i regularnost takmičenja.
Kada je rokada zabranjena?
Ako je kralj pomeran, odgovarajući top pomeran, kralj je u šahu, kralj prelazi preko napadnutog polja, završava u šahu ili između kralja i topa nisu prazna polja.
Da li je rokada zabranjena ako je top napadnut?
Ne mora biti. Bitno je da kralj ne bude u šahu, ne prelazi preko napadnutog polja i ne završi u šahu.
Kada je promocija završena?
Kada je nova figura postavljena na polje promocije i pešak uklonjen, u skladu sa pravilima.
Šta je pat?
Igrač na potezu nema legalan potez, a njegov kralj nije u šahu. Rezultat je remi.
Šta je mrtva pozicija?
Pozicija u kojoj nijedna strana ne može matirati protivničkog kralja nijednom legalnom serijom poteza.
Kada igrač može tražiti remi zbog 50 poteza?
Kada je 50 uzastopnih poteza svakog igrača odigrano bez uzimanja i bez pomeranja pešaka.
Kada sudija automatski proglašava remi zbog poteza?
Kod 75 poteza svakog igrača bez uzimanja i pomeranja pešaka, osim ako je poslednji potez mat.
Koja je razlika između trostrukog i petostrukog ponavljanja?
Trostruko je na zahtev igrača, petostruko je automatski remi.
Šta se dešava posle prvog završenog nepravilnog poteza u standardnom šahu?
Protivniku se dodaju 2 minuta, a pozicija se vraća na stanje pre nepravilnog poteza.
Šta se dešava posle drugog završenog nepravilnog poteza istog igrača?
Taj igrač gubi partiju, osim ako protivnik ne može matirati nijednom legalnom serijom poteza.
Da li pad zastavice uvek znači poraz?
Ne. Protivnik mora imati mogućnost mata legalnom serijom poteza; inače je remi.
Šta radi sudija ako igrač tvrdi da protivnik koristi telefon?
Postupa mirno po Fair Play proceduri i pravilniku turnira, proverava činjenice i ne iznosi javne optužbe bez dokaza.
Šta je Buchholz?
Zbir poena protivnika sa kojima je igrač igrao, uz posebna pravila za neigrane partije prema pravilniku.
Šta je Sonneborn-Berger?
Zbir poena protivnika koje je igrač pobedio plus polovina poena protivnika sa kojima je remizirao.
Šta je floater?
Igrač koji se pomera iz svoje bodovne grupe u drugu radi validnog parovanja.
Da li sudija sme ručno promeniti parove jer mu program nije dao „lep“ raspored?
Ne. Parovanje se menja samo ako postoji pravilan razlog prema sistemu parovanja.
Šta je važno kod norm turnira?
Broj partija, prosečan rejting protivnika, broj titulisanih protivnika, federacije, performans i ostali uslovi iz Title Regulations.
Koliko vremena treba ostaviti za ozbiljnu proveru sudijskog znanja?
Za ozbiljnu proveru znanja potrebno je dovoljno vremena da se pažljivo analiziraju pravila i praktične situacije.
Zašto je važan visok procenat tačnih odgovora?
Visok rezultat pokazuje da sudija dobro poznaje pravila i ume da ih primeni u praksi.
21. Završna lista za ponavljanje
Obavezno znam
- dodirnuta figura
- rokada
- promocija
- nepravilan potez
- pad zastavice
- pat/mat/mrtva pozicija
Moram ponoviti
- 50/75 poteza
- 3/5 ponavljanja
- rapid/blitz razlike
- telefoni
- zapisnici
- žalbe
Administracija
- rejting izveštaj
- FIDE ID
- norme
- Swiss pairing
- tie-break
- Chess-Results objava
22. Zvanični izvori za čitanje
Za ozbiljno sudijsko znanje koristi ovaj vodič zajedno sa važećim zvaničnim dokumentima:
Pravilo za rad: Benko Chess vodič služi za praktično učenje i brzo podsećanje. Kada se donosi zvanična odluka na turniru, proverava se aktuelni FIDE Handbook i propis koji važi na datum konkretnog događaja.